Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Inflacija". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

ИНФЛАЦИЈА

САДРЖАЈ

УВОД   1

1. Типови инфлације     3

Инфлација тражње       3

Инфлација трошкова    4

Структурна инфлација 5

2. Врсте инфлације по особинама       5

2.1 Према јачини тј.интензитету            5

2.2 Према дужини трајања       6

2.3 Према пореклу 6

2.4 По свом утицају на цене     7

3. Антинфлациона политика     7

3.1 Сузбијање инфлације тражње        7

3.2 Сузбијање инфлације трошкова     8

3.3 Сузбијање струковне инфлације     9

3.4 Tипови анти-инфлационих програма           9

4. Последице инфлације          10

Закључак         12

Литература      13

У В О Д

Реч инфлација потиче од латинске речи „inflare“ што у преводу значи надимање, нарастање, надувавање. Проблем инфлације у савременим привредама почео је да заопупља не само економисте већ и политичаре. Инфлација је за многе земље првораразредан економски и друштвени проблем и неки је зову опасност бр.1 по економију а на крају и по стабилност државе. Инфлација представља монетарну појаву изазвану таквом емисијом папирног новца због којег долази до његовог обезвређивања. Овај се поремећај посебно види на порасту цена. Пораст цена се мери на годишњем нивоу, а у земљама где је инфлација висока на месечном нивоу.

„Корени, путеви и облици инфлације су различити у различитим земљама и различитим фазама развитка земље. Најдубљи социјални корени савремених облика инфлације јесте етатизам односно дубоки и свестрани продор државе у економску сферу друштвеног живота“. Уплитање државе у друштвене односе у производњи и расподели изазива и промене у производној вредности на којој почива и капитализам и савремени социјализам.

Општи раст цена, и инфлационе појаве могу се срести још у античко доба, ало то губљење и опадање вредности тадашњег новца имало је одређене границе. Велико обезвређивање новца почиње са појавом и употребом папирних новчаница. Једна од првих највећих инфлација била је у Француској 1716-1720 коју је изазвао Џон Ло. На почетку Лов је помогао Француској да изађе из финансиског расула. Уместо општег отписа дугова, што се предлагало као могуће средство да се дође до финансиског и производног опоравка Лов је кренуо у емисију-штампање новца. У том штампању новца највише је кредитирао државу а онда и све друге који су то тражили. Ово кредитирање је више подстакло новчану трговину и шпекулације са папирима (деоницама и др.) него што је помогло привредни опоравак, али ефекат овога није дуго био позитиван. Пропаст свега се десио четири године касније 1720, Ливра новчана јединица тадашње Француске је прекрила читаву земљу као безвредан папир, у оптицају се тог тренутка налазило 2700 милиона ливри а покриће је било само 48 милиона или 1,8%.

Сједињене америчке државе су се родиле на крилима не инфлације него хиперинфлације. Четрдесет година након хиперинфлације која је била изазвана ратом 1812 год. поново је дошло до захуктавања машина за штампање новца, у грађанском рату 1865-1867 год. „Greenback“( америчка новчаница) новац са зеленом подлогом је поново разгоропадио америчку хиперинфлацију. Однос папирног новца према металном новцу је достигао 185% у корист папирног. Зелене папирне новчанице су један од најтмурнијих периода инфлације и са појавом овог новца појавила се и реч инфлација.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]